Географија Париза =)
Географија :
Париз се простире на 105,4 квадратна километра. Град има две велике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсанску. Река Сена повезује Париз са унутрашњошћу земље и са каналом Ла Манш.
Близина велике реке је била разлог за оснивање града на овом месту и
најважнији фактор његовог развоја. Већи део града, који се налази на
десној обали, посвећен је институцијама трговине и финансија, док је
лева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де Ла Сите се налази у срцу града. Ту је настало прво насеље у доба антике. Године 1584. краљ Анри III
је повезао мања острва и добио већу површину за изградњу. Временом је
острво од 8 хектара порасло на 17. Мост који повезује обале Сене преко
овог острва, "Нови мост" , је најстарији сачувани мост у Паризу. Некадашње Острво лабудова је 1773. спојено са Марсовим пољима. Највише природно узвишење у граду је брдо Монмартр са 129 метара висине. До његовог врха вози жичара. Ту се налази црква Сакре кер („Свето срце“).
Клима :
Град се налази у умерено континенталној зони.
Средња годишња температура износи 10,8 степени, док је просечна годишња
количина падавина 647 милиметара. Најтопллији је месец јул са просеком
од 18,4 степени, а најхладнији јануар са 3,5 степена. Највише падавина
има у мају, а најмање у фебруару.
Становништво :
У старом и средњем веку, а и касније, становништво Париза је пролазило
кроз бројне ратове, епидемије и периоде глади, тако да је њихова
бројност стагнирала. Тако је, рецимо, 1832. у епидемији колере страдало 20.000 људи. Тек је период Индустријске револуције
у 19. веку означио почетак снажног демографског развоја. Од 1846. до
1876. број становника се од једног милона удвостручио. Године 1921. у
Паризу је живело 2,9 милиона људи. До данас је број становника у ужем,
централном Паризу опао, али се њихов број у Париском региону попео на
више од 9 милиона. По густини становништва у ужем центру, Париз је први
међу милионским градовима света. По закону, француски пописи
становништва не смеју да прикупљају податке о етничкој или религијској
припадности становништва. Међутим, по подацима пописа из 1999. види се
да је 19,4% становништва рођено ван европске Француске. По томе је Париз
веома мултикултуралан град. Највише нових имиграната пристиже из Кине и
Африке. Историјски, у Париз су се досељавали Италијани, Јевреји из централне Европе, Руси после Октобарске револуције, Јермени, људи из француских колонија итд...
Религије :
Од 80 процената становника који се идентификују као верници, 75% припадају католичкој цркви. Град има 94 католичке општине, око 15 грчких и руских православних, као и једну српску, која се налази на североистоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постоји 7 синагога за око 220.000 јевреја, и две џамије за 50.000 муслимана. Неки подаци говоре да су 15 % становништва Париза муслимани. Само 12 % хришћана и 15 % јевреја су активни верници.
Привреда :
Париз је најзначајнији привредни центар Француске. Париски регион остварује више од четвртине националног производа земље. Град је познат по призводњи луксузне робе, високе моде и накита. Остале значајне индустријске гране су хемијска, машинска и индустрија електричних апарата.Скоро све значајне француске банке и финансијске институције имају своје седиште у Паризу. Град је један од најзначајнијих финансијских и трговачких центара Европе. Овом положају Париза доприноси једна од најјачих агроиндустрија у Европи. У француској економској политици улога државе је традиционално јака. Кључни сектори, посебно сектор енергије, су под државним монополом.У туризму и пратећим активностима запослено је 6,2 % радно активног становништва Париза. Године 2006. град је посетило 27 милиона туриста, од тога 17 милиона странаца.Париз спада у регије Европе са највишим стандардом живота. Незапосленост је основни проблем од раних 1990-их. Од тада је Париз изгубио око 250.000 радних места.
