grad Pariz !

     Историја :

Град је настао средином 3. века п.н.е. око келтске трвђаве под именом Лутеција. Тврђава се налазила на острву Де Ла Сите. Име Лутеција се по први пут помиње године 53. п.н.е. у шестој књизи Јулија Цезара из циклуса О Галским ратовима. Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи. Када су се пимљани приближили овом насељу 52. године п.н.е. Паризи су спалили Лутецију и све мостове. Римљани су на левој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве. Ту су саградили терме, форум и амфитеатар. У пимској Галији овај град се звао Паризија. Свеци заштитници града су Свети Жермен и Света Женевјева, за које се верује да су убедили хунског ратника Атилу да поштеди град у 5. веку.Долазак Меровинга у 5. веку је означио крај римске владавине. Године 508. Париз је постао престоница меровиншке државе под краљем Хлодвогом I. Током владавине Каролинга град су више пута нападали Нормани. Владари династије Капет су Париз прогласили престоницом Француске. Краљ Филип II Август (1165–1223) је утврдио град и саградио палату Лувр. У то време се на десној обали развило занатство. Прва наткривена пијаца је отворена 1181. Почетком 14. века из више мањих школа се развио Универзитет Сорбона. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.Париз је био католичка тврђава за време верских ратова у Француској у другој половини 16. века. У Бартоломејској ноћи 24. августа 1572. хиљаде француских протестаната су побијени у Паризу. За време владавине Луја XIV уведено је улично осветљење, модернизовано снабдевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај. Ипак, Париз је остао, без премца, политички, привредни и демографски центар Француске.Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на месту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свету.У другој половини 19. и првој половини 20. века у Паризу је одржано шест Светских изложби (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937.). Ове изложбе су подвукле глобални културни и политички значај Париза. Немачке трупе су освојиле Париз 1871. Уследила је народна побуна позната као Париска комуна. Период од 1871. до 1914. се означава као  . "Бел епок". Град је у другој половини 19. века доживео велике архитектонске промене по плановима барона Османа. Цели блокови кривудавих и уских средњевековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене железничка станица Лион, зграде опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.Летње олимпијске игре су одржане у Паризу 1900. и 1924.Париз је био под немачком окупацијом у Другом светском рату од 1940. до 25. августа 1944.У мају 1968. Париз је био центар студенских демонстрација, масовних штрајкова и нереда. Године 2005. нереди су избили у сиромашним имигрантским предграђима и проширили се на друге градове Француске.


   

     Знаменитости и култура Париза :

Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Стално постоји богата понуда културних догађаја, попут концерата, изложби, фестивала и модних изложби. Дворци Фонтенбло и Версај и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвећен уметности 19. века, нарочито уметности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене уметности), Музеј човека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Поденов музеј, Париске катакомбе итд...Мазаренова бибилиотека из 1643. је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална бибилиотека Француске се налази на две локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (основано крајем 17. века) и Позористе на Јелисијским пољима (основано почетком 20. века). Национална опера Париза наступа на две локације. Једна је стара зграда опере, отворена 1875, која је са 11.237 квадратних метара највећи светски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Познате грађевине, авеније, паркови и четврти Париза су још:

• Монмартр - стециште уметника и боема.
• Авенија Јелисејска поља - најпознатија париска авенија.
• Монпарнас - историјска четврт уметника. Данас је ту високи и контроверзни облакодер.
• Тријумфална капија - славолук посвећен француским ратницима.
• Пантеон - бивша црква, од 19. века маузолеј заслужних француских великана.
• Палата инвалида - низ репрезентативних грађевина из 17. века намењених смештају ратних ветерана. Данас је то музеј и гробница више историјских личности, укључујући Наполеона.
• Гран пале - велика изложбена хала из 1900.
• Ајфелова кула - споменик архитектуре индустријског доба из 1889.
• Трг Конкорд - место где се за време Француске револуције налазила гиљотина. Данас је у средишту трга египатски обелиск из Луксора.
• Парк Тиљерије - историјски парк поред палате Лувр
• Латинска четврт - стециште универзитетске омладине, професора и интелектуалаца.
• Гроблје Пер лашез - на њему су сахрањене многе значајне личности
  
• Дефанс - модерна четврт савремене архитектуре са финансијским институцијама.

     Географија :
Париз се простире на 105,4 квадратна километра. Град има две велике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсанску. Река Сена повезује Париз са унутрашњошћу земље и са каналом Ла Манш. Близина велике реке је била разлог за оснивање града на овом месту и најважнији фактор његовог развоја. Већи део града, који се налази на десној обали, посвећен је институцијама трговине и финансија, док је лева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де Ла Сите се налази у срцу града. Ту је настало прво насеље у доба антике. Године 1584. краљ Анри III је повезао мања острва и добио већу површину за изградњу. Временом је острво од 8 хектара порасло на 17. Мост који повезује обале Сене преко овог острва, "Нови мост" , је најстарији сачувани мост у Паризу. Некадашње Острво лабудова је 1773. спојено са Марсовим пољима. Највише природно узвишење у граду је брдо Монмартр са 129 метара висине. До његовог врха вози жичара. Ту се налази црква Сакре кер („Свето срце“).

     Клима :
Град се налази у умерено континенталној зони. Средња годишња температура износи 10,8 степени, док је просечна годишња количина падавина 647 милиметара. Најтопллији је месец јул са просеком од 18,4 степени, а најхладнији јануар са 3,5 степена. Највише падавина има у мају, а најмање у фебруару.

     Становништво :
У старом и средњем веку, а и касније, становништво Париза је пролазило кроз бројне ратове, епидемије и периоде глади, тако да је њихова бројност стагнирала. Тако је, рецимо, 1832. у епидемији колере страдало 20.000 људи. Тек је период Индустријске револуције у 19. веку означио почетак снажног демографског развоја. Од 1846. до 1876. број становника се од једног милона удвостручио. Године 1921. у Паризу је живело 2,9 милиона људи. До данас је број становника у ужем, централном Паризу опао, али се њихов број у Париском региону попео на више од 9 милиона. По густини становништва у ужем центру, Париз је први међу милионским градовима света. По закону, француски пописи становништва не смеју да прикупљају податке о етничкој или религијској припадности становништва. Међутим, по подацима пописа из 1999. види се да је 19,4% становништва рођено ван европске Француске. По томе је Париз веома мултикултуралан град. Највише нових имиграната пристиже из Кине и Африке. Историјски, у Париз су се досељавали Италијани, Јевреји из централне Европе, Руси после Октобарске револуције, Јермени, људи из француских колонија итд...

     Религије :
Од 80 процената становника који се идентификују као верници, 75% припадају католичкој цркви. Град има 94 католичке општине, око 15 грчких и руских православних, као и једну српску, која се налази на североистоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постоји 7 синагога за око 220.000 јевреја, и две џамије за 50.000 муслимана. Неки подаци говоре да су 15 % становништва Париза муслимани. Само 12 % хришћана и 15 % јевреја су активни верници.

     Привреда :

Париз је најзначајнији привредни центар Француске. Париски регион остварује више од четвртине националног производа земље. Град је познат по призводњи луксузне робе, високе моде и накита. Остале значајне индустријске гране су хемијска, машинска и индустрија електричних апарата.Скоро све значајне француске банке и финансијске институције имају своје седиште у Паризу. Град је један од најзначајнијих финансијских и трговачких центара Европе. Овом положају Париза доприноси једна од најјачих агроиндустрија у Европи. У француској економској политици улога државе је традиционално јака. Кључни сектори, посебно сектор енергије, су под државним монополом.У туризму и пратећим активностима запослено је 6,2 % радно активног становништва Париза. Године 2006. град је посетило 27 милиона туриста, од тога 17 милиона странаца.Париз спада у регије Европе са највишим стандардом живота. Незапосленост је основни проблем од раних 1990-их. Од тада је Париз изгубио око 250.000 радних места.

    Париз је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном. Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе. Париз је један од најзначајнијих светских градова. Са светом је повезан преко 2 велика аеродрома и 6 главних железничких станица. У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције. Са историјом дугом 2 миленијума, овај град је био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети до 30 милиона туриста. По броју туриста Париз је најпосећенија светска туристичка дестинација. Такође је познат по имену „Град светлости“. Град има преко два милиона становника.